Kontakt

Nataša Šovljanski

Tel. 021 461 561

Mob. tel. 064 312 60 96 Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Skype: natasa.sovljanski

Open

 

 

 

 

S ljudima je lakše sarađivati kada znamo kakvi su

Svaka osoba predstavlja jedinstvenu i neponovljivu kombinaciju sposobnosti, osobina, ličnih vrednosti, interesovanja, kompetencija i drugih ličnih karakteristika. Samim tim ne postoje testovi s kojima je moguće obuhvatiti i sagledati svu kompleksnost i složenost jedne ličnost.

Iako je ličnost jednim delom nedokučiva i pod velom tajne to ne obesmišljava svrsishodnost  upotrebe psiholoških testova.

Naime, psihološko testiranje nije besmisleno jer nam daje objektivniju procenu i mogućnost sagledavanja daleko većeg broja ličnih karakteristika osobe i samim tim dubljeg uvida u njenu ličnost nego što je to moguće postići putem neposrednog kontakta kroz svakodnevnu komunikaciju.

S druge strane, psihološka procena  je uvek usko fokusirana s obzirom na zahteve konkretnog radnog mesta i/ili kompetencije koje se zahtevaju od zaposlenih u određenoj organizaciji.

A to znači da nas ne interesuje svukupnost nečije ličnosti već samo one osobine koje su od značaja za radnu uspešnost na konkretnom radnom mestu.

Ono što psiholozi zapravo pokušavaju da urade je da predvide nečiju buduću radnu uspešnost, a da bi se u tome uspelo veoma je važno što bolje shvatiti zahteve samog radnog mesta.

Ukoliko sama pozicija nije ispravno sagledana onda ni uklapanje između osobe i pozicije neće biti uspešno.

Takođe, lične snage i slabosti osobe ne treba posmatrati kao apsolutne datosti. Odnosno, ne treba već unapred posmatrati nešto kao pozitivo ili negativno. Jer neke lične karakteristike kandidate, odnosno zaposlenog na određenoj poziciji predstavljaju ličnu snagu i doprinose radnoj uspešnosti na toj poziciji dok na nekoj drugoj poziciji predstavljaju slabost i ometaju radnu uspešnost.

Zatim, i sama vrlina može da preraste u svoju suprotnost ukoliko ne postoji ravnoteža različitih osobina. Na primer, biti uporan i istrajan u onome što radimo je dobro sve dotle dok to ne preraste u tvrdoglavost koja odslikava krajnju neelastičnost, neprilagodljivost i nesposobnost da se odustane u situaciji kada je to preko potrebno.

Uz sve to mnoge osobine postoje na nivou sklonosti i tendencija što znači da je neophodno da se steknu određeni uslovi, odnosno da se kandidat ili zaposleni nađe u određenoj situaciji da bi se određena osobina pokazala na nivou njegovog ponašanja i da bismo mogli da je uočimo, odnosno da bi zaposleni mogao da je postane svestan.

Zbog toga je prava umešnost shvatiti na kojem radnom mestu će lične snage kanidata/zaposlenog doći u punoj meri do izražaja, dok slabosti ostaju neprimećene jer ne umanjuju radnu uspešnost na toj poziciji.